Вијеће Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине је отпремило другостепену пресуду у предмету Милан Тришић (С1 1 К 034450 24 Крж 6), којом је дјелимично уважена жалба браниоца оптуженог Милана Тришића, те је пресуда Суда Босне и Херцеговине од 13.12.2023. године, преиначена у дијелу одлуке о казни, на начин да је оптужени Милан Тришић, за кривично дјело за које је наведеном пресудом оглашен кривим, осуђен на казну затвора у трајању од 13 (тринаест) година. У преосталом дијелу жалба браниоца оптуженог Милана Тришића одбијена је као неоснована, те је првостепена пресуда у том дијелу потврђена.

Првостепеном пресудом Суда Босне и Херцеговине од 13.12.2023. оптужени Милан Тришић оглашен је кривим да је радњама описаним у изреци првостепене пресуде починио кривично дјело из члана 172. став 1. тачка х) у вези с тачкама к), а) и и) Кривичног закона Босне и Херцеговине (КЗБиХ), и то у односу на тачке од 1 до 9 осуђујућег дијела изреке, а све како је то детаљно прецизирано у изреци пресуде, слиједом чега је уз примјену одредби чланова 39, 42. и 48. КЗБиХ осуђен на казну затвора у трајању од 15 година.

Оптужени је оглашен кривим што је у периоду од априла до октобра 1992. године, на подручју опћине Братунац, за вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, у оквиру широко распрострањеног и систематичног напада војске и полиције Српске Републике Босне и Херцеговине, а потом Републике Српске, усмјереног против цивилног бошњачког становништва опћине Братунац, знајући за такав напад и да његове радње чине дио тог напада, као припадник Територијалне одбране (ТО) Братунац, а касније Војске Републике Српске (ВРС) Братуначке бригаде ВП 7042, заједно с другим припадницима ТО, ВРС, Станице јавне безбједности Братунац (СЈБ Братунац) и припадницима паравојних јединица, с дискриминаторном намјером, вршио прогон цивилног становништва бошњачке националности на националној, етничкој и вјерској основи на подручју села Хранча и града Братунца и то лишењем живота, затварањем и другим тешким одузимањем физичке слободе, одвођењем у логоре, супротно правилима међународног права, убиствима, присилним нестанком, мучењем и другим нечовјечним дјелима сличне природе, учињених у намјери наношења велике патње или озбиљних физичких или психичких повреда или нарушавања здравља.

Истом пресудом оптужени Милан Тришић је ослобођен од оптужбе да је радњама описаним у првостепеној пресуди починио кривично дјело из члана 172. став 1. тачке х) у вези са тачком и), а), ф) и к) КЗБиХ, и то у односу на тачке 1-5 ослобађајућег дијела изреке, а како је то детаљно наведено и прецизирано у изреци пресуде. У односу на ослобађајући дио пресуде оптужени је у складу са чланом 189. став 1. ЗКПБиХ, у цијелости ослобођен накнаде трошкова кривичног поступка, те су исти пали на терет буџетских средстава, док су на основу члана 198. став 3. ЗКПБиХ, оштећени с евентуалним имовинскоправним захтјевом упућени на парницу.

Жалбу против првостепене пресуде изјавила је одбрана оптуженог Тришића, поводом које је донесена претходно цитирана другостепена пресуда.

Против другостепене пресуде није дозвољена жалба.