Суд Босне и Херцеговине је данас, 6.8.2024., донио првостепену пресуду у предмету Борислав Паравац и други, којом су оптужени Борислав Паравац, Андрија Бјелошевић и Милан Савић, на основу одредбе члана 284. тачка ц) ЗКПБиХ, ослобођени од оптужбе, јер није доказано да су радњама описаним у изреци пресуде починили кривично дјело за које су се теретили оптужницом Тужилаштва БиХ.
Оптужени су се теретили да су, у периоду од најкасније 3. маја 1992. до краја 1993. године, у оквиру широког и систематичног напада усмјереног на цивилно бошњачко и хрватско становништво на подручју општина Добој и Теслић, оптужени Борислав Паравац, у својству предсједника Кризног штаба Српске општине Добој, оптужени Андрија Бјелошевић, у својству начелника Центра служби безбједности Добој МУП РС и истовремено и члана Кризног штаба Српске општине Добој, као учесници удруженог злочиначког подухвата извршили прогон бошњачког и хрватског становништва општина Добој и Теслић и то убиствима, присилним пресељењем становништва, затварањем или другим тешким одузимањем физичке слободе супротно основним правилима међународног права, мучењем, присилним нестанком лица, нападом на цивилно становништво и насеља који посљедује смрћу тешком физичком повредом или тешким нарушењем здравља, присиљавањем на принудни рад, пљачкање имовине становништва и уништавањем културних, вјерских и историјских споменика и установа намијењених вјерским циљевима, којим радњама би у коначници оптужени Борислав Паравац и Андрија Бјелошевић починили кривично дјело злочин против човјечности из члана 172. у вези са чланом 173. КЗБиХ, а све у вези са чланом 180. став 1. КЗБиХ.
Надаље, оптужени Милан Савић се теретио да је у својству де јуре помоћника начелника, а де факто у својству замјеника начелника ЦСБ Добој, знајући за такав напад и да његове радње чине дио тог напада с дискриминаторском намјером извршио прогон цивилног бошњачког и хрватског становништва општине Теслић убиствима, затварањем и другим тешким одузимањем физичке слободе, мучењем и другим нечовјечним дјелима учињеним у намјери наношења велике патње или озбиљне тјелесне или психичке повреде, којим радњама би оптужени починио кривично дјело злочин против човјечности из члана 172. у вези са чланом 180. став 1. КЗБиХ
Против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом одјељењу овог Суда у року од 15 (петнаест) дана од дана пријема писменог отправка исте.
