Суд Босне и Херцеговине је у понедјељак, 27.11.2023. године, изрекао првостепену пресуду у предмету Предраг Маркочевић и други (С1 1 К 026829 18 Кри) којом су оптужени Предраг Маркочевић и Маринко Ђукић ослобођени од оптужбе да су радњама описаним у изреци пресуде починили кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х), у вези с тачкама а), е), ф) и к) КЗБиХ, а све у вези са чланом 180. став 1. и члановима 21. и 29. истог Закона.

Оптужени су се теретили да су у периоду од априла до краја децембра 1992. године, за вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, у оквиру широког и систематичног напада војних и полицијских снага Српске Републике Босне и Херцеговине, а потом Републике Српске, усмјереног против цивилног муслиманског и хрватског становништва са подручја општине Теслић, знајући за такав напад и да њихове радње чине дио тог напада, Предраг Маркочевић у својству командира Станице јавне безбједности Теслић и Маринко Ђукић у својству шефа Криминалистичке службе Станице јавне безбједности Теслић, као руководни кадар Станице јавне безбједности Теслић, заједно с одјељењем војно-полицијске формације под називом “Миће”, поступајући с дискриминаторном намјером, свјесно учествовали у планирању, припремању и извршењу прогона цивилног муслиманског и хрватског становништва општине Теслић на националној, етничкој и вјерској основи, убиствима, затварањем и другим тешким одузимањем физичке слободе, супротно основним правилима међународног права, мучењем и другим нечовјечним дјелима сличне природе, учињеним у намјери наношења велике патње или озбиљне физичке или психичке повреде или нарушења здравља.

Истовремено, Суд је донио рјешење којим су оптуженим Предрагу Маркочевићу и Маринку Ђукићу укинуте мјере забране одређене рјешењем Суда БиХ од 02.10.2023. године те наложио враћање свих привремено одузетих путних и других исправа, те укинуте забрана издавања нових путних исправа и забрана кориштења личне карте за прелазак државне границе.

Против ове пресуде дозвољена је жалба вијећу Апелационог одјељења Суда, у року од 15 (петнаест) дана од пријема писменог отправка пресуде.