Суд Босне и Херцеговине је 12.1.2023. у предмету Мустафа Врабац (S1 2К 044784 23 Кrn 3), одлучујући о приједлогу Тужилаштва Босне и Херцеговине од 11.1.2023. за одређивање мјере притвора према осумњиченом Мустафи Врапцу, након одржаног рочишта донио рјешење којим је прихваћен приједлог Тужилаштва БиХ те је према осумњиченом Мустафи Врапцу одређен притвор, који по овом рјешењу може трајати најдуже један (1) мјесец, рачунајући од дана лишења слободе осумњиченог, односно од 9.1.2023. до 9.2.2023. или до нове одлуке Суда, и то због постојања посебног притворског разлога прописаног чланом 132. став 1. тачка б) ЗКПБиХ.

Осумњиченом је притвор одређен због постојања основане сумње да је починио кривично дјело примање награде или другог облика користи за трговину утјецајем из члана 219. став 1. Кривичног Закона Босне и Херцеговине (КЗБиХ). Након што је утврдио постојање основане сумње, као опћег разлога за притвор, Суд је испитао основаност приједлога Тужилаштва БиХ у погледу постојања посебног притворског разлога прописаног у члану 132. став 1. тачка б) ЗКПБиХ, те је у цијелости нашао основаним приједлог Тужилаштва БиХ и у коначници осумњиченом Мустафи Врапцу одредио притвор ради постојања посебног притворског разлога прописаног чланом 132. став 1. тачка б) ЗКПБиХ, односно ради постојања нарочитих околности које указују да би исти боравком на слободи могао ометати кривични поступак утјецајем на свједоке или евентуалне саучеснике, односно да би могао уништити, сакрити, измијенити или кривотворити доказе и трагове важне за овај кривични поступак.

Жалба против овог рјешења не задржава његово извршење.