Вијеће Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине је, након одржане сједнице 24.4.2024., отпремило другостепену пресуду у предмету Предраг Маркочевић и други (С1 1 К 026829 24 Крж 3), којом је одбијена као неоснована жалба Тужилаштва Босне и Херцеговине, те потврђена пресуда Суда Босне и Херцеговине од 27.11.2023.

Првостепеном пресудом Суда Босне и Херцеговине од 27.11.2023. оптужени Предраг Маркочевић и Маринко Ђукић ослобођени су од оптужбе да су радњама описаним у изреци пресуде починили кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х), у вези с тачкама а), е), ф) и к) КЗБиХ, а све у вези са чланом 180. став 1. и члановима 21. и 29. истог Закона.

Оптужени су се теретили да су у периоду од априла до краја децембра 1992. године, за вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, у оквиру широког и систематичног напада војних и полицијских снага Српске Републике Босне и Херцеговине, а потом Републике Српске, усмјереног против цивилног муслиманског и хрватског становништва са подручја општине Теслић, знајући за такав напад и да њихове радње чине дио тог напада, Предраг Маркочевић у својству командира Станице јавне безбједности Теслић и Маринко Ђукић у својству шефа Криминалистичке службе СЈБ Теслић, као руководни кадар СЈБ Теслић, заједно с одјељењем војно-полицијске формације под називом “Миће”, поступајући с дискриминаторном намјером, свјесно учествовали у планирању, припремању и извршењу прогона цивилног муслиманског и хрватског становништва општине Теслић на националној, етничкој и вјерској основи, убиствима, затварањем и другим тешким одузимањем физичке слободе, супротно основним правилима међународног права, мучењем и другим нечовјечним дјелима сличне природе, учињеним у намјери наношења велике патње или озбиљне физичке или психичке повреде или нарушења здравља. 

Против ове пресуде није дозвољена жалба.