Суд Босне и Херцеговине је 29.8.2023. потврдио уређену оптужницу Тужилаштва Босне и Херцеговине од 22.8.2023. којом се оптужени Бошко Пеулић, Петар Ђурић и Давор Пеулић терете да су починили кривична дјела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144. КЗСФРЈ и ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. КЗСФРЈ.

У оптужници се, између осталог, наводи да су оптужени у периоду од почетка маја до краја октобра 1992. године на подручју опћина Травник и Скендер Вакуф, данашња опћина Кнежево, за вријеме рата и оружаног сукоба у Босни и Херцеговини између Војске Српске Босне и Херцеговине, касније Републике Српске (ВРС), са једне стране и Армије Републике Босне и Херцеговине и Хрватског вијећа обране Босне и Херцеговине са друге стране, Бошко Пеулић у својству команданта 122. лаке пјешадијске бригаде (Ипбр) 1. Крајишког корпуса ВРС-а, а касније команданта 22. Ипбр 1. Крајишког корпуса ВРС-а, Петар Ђурић у својству командира јединице Војне полиције ВРС-а и Давор Пеулић у својству командира центра везе ВРС-а, нечовјечно поступали према цивилима и ратним заробљеницима у импровизираном затвору – подрумским просторијама зграде ПТТ-а Скендер Вакуф, супротно правилима међународног хуманитарног права, кршећи одредбе Женевске конвенције о поступању са ратним заробљеницима и Женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата, а Бошко Пеулић кршећи и одредбе Допунског протокола И уз женевске конвенције.