Суд Босне и Херцеговине је 8.1.2025. године потврдио оптужницу у предмету Мухамед Ибрахимовић (С1 1 К 050694 24 Кро) која оптуженог Мухамеда Ибрахимовића терети да је радњама детаљно описаним у оптужници починио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173. став 1. тачка ц) КЗБиХ, а у вези са чланом 180. став 1. КЗБиХ и у вези са чланом 29. КЗБиХ, а за поједине тачке оптужнице и у вези са чланом 180. став 2. КЗБиХ.

Оптужени се, између осталог, терети да је, за вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини између Хрватског вијећа обране (ХВО) и Војске Српске Републике Босне и Херцеговине, а касније Војске Републике Српске (ВРС), на подручју опћине Ливно, у просторијама бивше Основне школе „Иван Горан Ковачић” која је кориштена као логор за протуправно затворене цивиле српске националности, а у којој је била смјештена Војна полиција ХВО Ливно, као начелник крим-службе ВП ХВО Ливно, те као начелник Оперативне дјелатности ВП Ливно, те као заповједник службе сигурности 11. бојне ВП ХВО-а Ливно, у току аугуста 1992. године, заједно са другим њему подређеним припадницима крим-службе Војне полиције ХВО Ливно, поступао противно одредбама Женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата од 12.8.1949. г. и Допунског протокола ИИ уз Женевске конвенције од 12.08.1949. г. о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба. Даље се у оптужници наводи да је у више наврата учествовао у протуправном затварању цивилног српског становништва, нехуманом и нечовјечном поступању, намјерном наношењу тјелесног бола (премлаћивању) душевног бола или патње (мучењу), повредама тјелесног интегритета и здравља и то наређивањем, чињењем, подстрекавањем и помагањем, услијед чега су заточени цивили претрпјели снажне физичке и психичке болове те патњу.

Наводи се и да оптужени није предузео нужне и разумне мјере да у својству надређеног спријечи или казни своје подређене за наведене радње према заточеним српским цивилима, иако је за исте знао или могао знати.