Вијеће Одјела I за ратне злочине Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине је након одржане сједнице вијећа Апелационог одјељења у предмету Миломир Давидовић донијело пресуду којом су жалба браниоца оптуженог Миломира Давидовића и жалба оптуженог Миломира Давидовића, изјављена лично, одбијене као неосноване и пресуда Суда БиХ од 27.02.2019. године потврђена.
Првостепеном пресудом Суда Босне и Херцеговине од 27.02.2019. године, оптужени Миломир Давидовић оглашен је кривим да је радњама описаним у тачки I изреке пресуде починио кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка г) у вези са чланом 180. став 1. Кривичног закона БиХ, те осуђен на казну затвора у трајању од 7 (седам) година. Истом пресудом оптужени је ослобођен оптужбе за радње описане у тачки I ослобађајућег дијела изреке пресуде, којима би починио кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка г) у вези са чланом 180. став 1. Кривичног закона БиХ.
На основу одредбе члана 198. став 2. Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине дјелимично је усвојен имовинскоправни захтјев оштећене па је оптужени Миломир Давидовић обавезан да оштећеној на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 10.000,00 КМ, и то на име претрпљеног страха, претрпљених физичких и душевних болова, због повреде слободе, достојанства, морала и права личности износ од 6.000,00 КМ, и на име душевних болова због умањења опште животне способности износ од 4.000,00 КМ, све са законском затезном каматом на ове износе од дана пресуђења, у року од 30 дана од правоснажности пресуде, под пријетњом извршења. Оштећена је са захтјевом преко досуђеног износа нематеријалне штете упућена на парнични поступак.
Оптужени Миломир Давидовић је у односу на осуђујући дио пресуде у смислу члана 188. став 1. ЗКП БиХ обавезан да надокнади трошкове кривичног поступка чију ће висину Суд одредити посебним рјешењем након што прибави потребне податке, док је у односу на ослобађајући дио пресуде оптужени у складу са чланом 189. став 1. ЗКП БиХ ослобођен дужности накнаде трошкова кривичног поступка који падају на терет буџетских средстава Суда.
Против наведене пресуде жалбу је поднио бранилац оптуженог, и то због битне повреде одредаба кривичног поступка (члан 297. ЗКП БиХ), повреде кривичног закона (члан 298. ЗКП БиХ), погрешно и непотпуно утврђеног стања (члан 299. ЗКП БиХ) и одлуке о кривичноправној санкцији и имовинскоправном захтјеву (члан 300. ЗКП БиХ), са приједлогом да Апелационо одјељење Суда Босне и Херцеговине првостепену пресуду укине и одржи поновни претрес.
Жалбу је поднио и оптужени Давидовић лично, оспоравајући пресуду због погрешно утврђеног чињеничног стања (члан 299. ЗКП БиХ) и због одлуке о кривичноправној санкцији и имовинскоправном захтјеву (члан 300. ЗКП БиХ).
Тужилац је доставио одговоре на жалбу истичући да су обје изјављене жалбе неосноване, те предложио вијећу Апелационог одјељења да жалбе одбије као неосноване и да потврди првостепену пресуду.
Вијеће Апелационог одјељења је јавну сједницу у предмету одржало 09.07.2019. године, на којој су бранилац оптуженог, оптужени, као и Тужилаштво, у цјелости остали код навода из писмено поднесених жалби и одговора на жалбу.
