Суд Босне и Херцеговине је дана 29.12.2023. године дјелимично потврдио оптужницу у предмету Џевад Млаћо и други, којом се оптужени Џевад Млаћо и Селмо Цикотић терете да су радњама описаним у оптужници починили:
- Оптужени Џевад Млаћо кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника из члана 175. тачка а), у вези са чланом 30. и 180. став 1. КЗ БиХ, те чланом 41. став 1. Допунског протокола I на Женевске конвенције и чланом 23. Хашког протокола.
- Оптужени Селмо Цикотић кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника из члана 175. тачке а) и б), у вези са чланом 180. став 1. и 2. КЗ БиХ, те чланом 41. став 1. Допунског протокола I на Женевске конвенције и чланом 23. Хашког протокола.
Истовремено, Суд је одбио оптужницу у односу на осумњиченог Тахира Гранића.
Оптужени Џевад Млаћо и Селмо Цикотић се терете да су током рата у БиХ и у вријеме оружаног сукоба између ХВО и АРБиХ, у временском периоду од 18.07.1993. године до половине априла 1994. године, Џевад Млаћо као предсједник Ратног предсједништва општине Бугојно, а оптужени Селмо Цикотић као командант ОГ Запад АРБиХ од 12.03.1993. до 13.04.1994. године, а од наведеног дана у својству начелника штаба у 7. корпусу АРБиХ, за вријеме обављања поменутих дужности и функција, у оквиру својих овлаштења, поступали супротно правилима међународног хуманитарног права, кршећи одредбе чланова 75., 86. и 87. Допунског протокола број I уз Женевске конвенције од 12. аугуста 1949. године о заштити жртава међународних оружаних сукоба, чл. 3. и 130. Женевске конвенције о поступању са ратним заробљеницима од 12. августа 1949. године, те супротно Наредби Предсједништва РБиХ о примјени правила међународног ратног права у Оружаним снагама РБиХ и Допунског протокола II из 1977. године, па је тако оптужени Џевад Млаћо наредио убиства заробљеника хрватске националности, њих 23 до 26, на начин да је направљен списак тзв. “екстрема” заробљеника ХВО, а потом одвођење тих лица у просторије БХ банке, гдје су мучени и премлаћивани, након чега су од стране припадника војне полиције одвођени у посебне просторије на локалитету Ростово, да би потом били ликвидирани од стране припадника војне полиције.
Даље се наводи да је оптужени Селмо Цикотић пропустио да предузме све могуће мјере у границама својих овлаштења да спријечи учињење кривичних дјела убистава и нечовјечно поступање, које су извршене на начин да су, након што је Џевад Млаћо у својству предсједника Ратног предсједништва општине Бугојно, након 15. ванредне сједнице Ратног предсједиштва, дана 22.07.1993. године, као де фацто ауторитет цивилне и војне власти на подручју општине Бугојно, чије су се одлуке поштовале и проводиле, донио одлуку да се одређени број заробљеника хрватске националности које је означио као „есктремни дио“ тајно ликвидира. Оптужени се терети и да је издавао наредбе да се заробљена лица хрватске националности изводе на обављање принудних радова на првим борбеним линијама, свјестан да је такво поступање недозвољено и незаконито, јер им је на такав начин угрожен живот, на који начин је нечовјечно поступао према истима.
