Суд Босне и Херцеговине је 29.12.2023. потврдио оптужницу у предмету Живојин Мајсторовић и др. (С1 1 К 028947 23 Кро), која оптужене Живојина Мајсторовића, Раденка Дубочанина и  Радосава Савића терети да су радњама описаним у оптужници починили кривично дјело ратни злочин против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) Кривичног закона Босне и Херцеговине (КЗБиХ), у вези са тачкама а), ц), е), х) и и), у вези с члановима 29. и 180. став 1. истог Закона.

Оптужени се терете да су у вријеме рата у Босни и Херцеговини, у периоду од почетка априла 1992. па до септембра 1992. године,  у оквиру широког и систематичног напада војске и полиције, припадника Територијалне одбране Власеница, а касније Војске Српске Републике Босне и Херцеговине, потпомогнуте паравојним формацијама из Србије, усмјереног на цивилно становништво бошњачке националности на подручју Власенице и околине, поступали противно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата, на начин да су учествовали у прогону цивилног бошњачког становништва на подручју општине Власеница и регије САО Бирач, при чему је на стотине цивила убијено, мучено, премлаћивано, незаконито лишавано слободе, затварано и држано у нехуманим условима, супротно основним правилима међународног права.

Даље се  наводи да су оптужени, почетком мјесеца јуна 1992. године, наоружани аутоматским оружјем, на подручју села Друм, Алихоџићи, Пијуци, Ђамђићи и Градина, извршили напад на цивиле бошњачке националности, усљед којих напада је убијено преко двадесет (20) цивила, а након тога становништво под пријетњом оружјем присилно одведено према сабирним пунктовима, гдје је извршено пљачкање цивила и одвајање мушкараца од жена и дјеце. Након тога, једна група цивила одведена је и затворена у логор “Сушица” и зграду Полицијске станице Власеница, док је седам (7) особа одведено на непознату локацију, од када им се губи сваки траг и исти никада нису пронађени