Суд Босне и Херцеговине је 5.2.2024. потврдио оптужницу у предмету Видоје Благојевић и други, која оптужене:
- Видоја Благојевића терети да је радњама описаним у оптужници починио кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка а), е) и) и к) у вези са чланом 180. став 2. Кривичног закона БиХ;
- Ивана Араповића, Милана Араповића, Косту Пејића, Божу Радића, Милета Савића, Милета Благојевића, Љубишу Пејића, Стеву Васиљевића, Бранка Пејића терети да су, радњама описаним у оптужници, починили кривична дјела злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка а), е) и) и к) у вези са чланом 180. став 1. Кривичног закона БиХ, те у вези са члановима 29. и 31. истог Закона;
- Верицу Радовић терети да је радњама описаним у оптужници починила кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка а), у вези са чланом 180. став 1. Кривичног закона БиХ.
Оптужница, између осталог, оптужене терети да су у периоду од 31.5.1992. године до 25.6.1992. године на подручју општине Зворник, за вријеме рата у Босни и Херцеговини и у вријеме оружаног сукоба између Војске Републике Српске (ВРС) и Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) на подручју општине Зворник, те у вријеме широког и систематичног напада војних, паравојних и полицијских снага тзв. Српске Републике БиХ, а потом Републике Српске, усмјереног против цивилног муслиманског становништва општине Зворник, а који напад је трајао од 8.4.1992. године па најмање до краја августа 1992. године, знајући и за оружани сукоб, али и за широки и систематичан напад, те да њихове радње чине дио тог напада, учествовали у незаконитом затварању и нечовјечном поступању према око 700 муслиманских цивила, заточених у Техничком школском центру (ТШЦ) у Каракају, те убиство и присилни нестанак најмање 150 муслиманских цивила. Даље се наводи да су оптужени Иван Араповић, Милан Араповић, Коста Пејић, Бозо Радић, Миле Савић, Миле Благојевић, Љубиша Пејић, Стево Васиљевић, Бранко Пејић, као припадници Каракајске чете у својству стражара у наведеном објекту, у супротности са чланом 26. Закона о Војсци Српске Републике Босне и Херцеговине, пропустили да заштите животе и здравље око 700 затворених муслиманских цивила у ТШЦ Каракај јер иако су били стражари у ТШЦ Каракај, нису спрјечавали српске војнике П. С. (преминуо), М. С. (недоступан), Т. М. (преминуо) који је био припадник Војне полиције, као и друге српске војнике који су до 2.6.1992. године били припадници ТО Зворник, а од 2.6.1992. године били су припадници Зворничке бригаде ВРС, да свакодневно неометано улазе у дио ТШЦ-а гдје су били затворени ови муслимански цивили, након чега су наведени и други неидентификовани српски војници премлаћивали затворене муслиманске цивиле, изводили затворене муслиманске цивиле, од када се већини губио сваки траг, те убијали затворене муслиманске цивиле. Даље се наводи да су наведени оптужени у намјери наношења великих патњи, озбиљне физичке и психичке повреде, учинили и помогли у затварању или другом тешком одузимање физичке слободе, те помогли у нечовјечним дјелима сличне природе учињеним у намјери наношења велике патње или озбиљне физичке или психичке повреде или нарушења здравља, присилном нестанку и убиству цивила муслиманске националности.
Оптужени Видоје Благојевић се терети да је као надређено лице припадницима Каракајске чете Зворничке бригаде, пропустио да предузме нужне и разумне мјере с циљем покретања поступка за кажњавање наведених припадника Каракајске чете и других припадника Зворничке бригаде због њиховог помагања и учешћа у нечовјечним дјелима сличне природе учињеним у намјери наношења велике патње или озбиљне физичке или психичке повреде или нарушења здравља, присилном нестанку и убиству око 700 цивила муслиманске националности.
Надаље, оптужена Верица Радовић се терети да је 1.6.1992. године испред просторија ТШЦ-а у Каракају – опћина Зворник, поступала супротно правилима међународног хуманитарног права тако што је дошла испред просторија ТШЦ-а, након чега су јој стражари извели двојицу затворених муслиманских цивила из просторија ТШЦ-а, да би јој потом један од стражара дао репетиран пиштољ у руку из којег је Верица Радовић, свјесно и вољно, пуцала и из непосредне близине убила двојицу заробљеника.
