Ово рјешење донесено је по жалбама које су уложили Тужилаштво Босне и Херцеговине, Дамјановић Горан и Дамјановић Зоран на рјешење Суда од 09. јуна 2006., којим је оптуженима притвор продужен до окончања главног претреса. Ванрасправно вијеће је одбило жалбе Дамјановић Горана и Тужилаштва БиХ, а уважило жалбу Дамјановић Зорана, те преиначило првобитно рјешење, тако што се Дамјановић Зорану притвор укида одмах.
Између осталог, вијеће је закључило да нису презентирани конкретни докази који би довели до закључка да ће оптужени Дамјановић Зоран на слободи ометати кривични поступак. Вијеће је прихватило закључак судије за претходно саслушање да тужилац није понудио конкретне доказе који би убиједили Суд да постоји опасност од бјекства овог оптуженог.
Оптужница Тужилаштва БиХ терети Дамјановић Горана и Дамјановић Зорана за кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва из члана 173. став 1. тачка ц (мучење) Кривичног закона БиХ. Према наводима оптужнице они су као припадници Војске Српске Републике Босне и Херцеговине 2. јуна 1992. године активно учествовали у премлаћивању групе од двадесет до тридесет заробљених мушкараца бошњачке националности у насељу Бојник, општина Нови Град, Сарајево.
