У изреци пресуде претресног вијећа, између осталог, стоји да је оптужени у својству командира ИИИ чете Саничког батаљона 17. Лаке пјешадијске бригаде дана 10. јула 1992. године наредио војницима да се мушкарци, бошњачки цивили, из засеока Бркић и Балагић Брдо изведу из кућа и воде на ливаду Језерине. На тој локацији оптужени их је дочекао са подређеним наоружаним војницима након чега је особе старије од 18 година и млађе од 60 година, с рукама на леђима, у колони спровео у двориште Основне школе Биљанина. Један дио мушкараца Бошњака је затворен у учионице из којих су затим извођени у групама од 5 до 10 и убијани. Преостале особе су оптужени и његови војници присили да уз ударање прођу до аутобуса, којима су одвезени у правцу Ланишта гдје их је већина убијена. Оптужени је такођер учествовао у сакупљању и одвожењу лешева жртава убијених том приликом. Ови лешеви су ексхумирани (најмање 144 особе које су убијене ватреним оружјем) из масовних гробница Ланиште, Црвена земља и Биљани током 1996. године.
Вријеме које је оптужени провео у притвору од 21. марта 2005. године урачунаће се у изречену казну затвора.
Предмет
X-KRŽ-05/07