Aпелационо вијеће је одбило као неосноване жалбе браниоца осуђеног. Вијеће је, такође, одбило жалбу Тужилаштва у односу на ослобађајући дио првостепене пресуде, док је прихватило жалбу у односу на осуђујући дио у погледу кривичне санкције. Вијеће је оцијенило да кривична санкција изречена првостепеном пресудом не одговара сврси кажњавања са аспекта превенције, па је исту преиначило.
Првостепеном пресудом Драган Дамјановић је проглашен кривим за кривично дјело злочина против човјечности. Осуђени је починио ово кривично дјело у периоду од јула 1992. до јануара 1993. године у оквиру широког систематичног напада Војске Републике Српске усмјереног против бошњачког цивилног становништва општине Вогошћа.
Између осталог, у првостепеној пресуди стоји сљедеће: осуђени је у септембру 1992. године, заједно са још два лица, провалио у кућу брачног пара којег су малтретирали и тукли. Осуђени је потом физички присилио жену на сексуални однос. Драган Дамјановић је у периоду од аугуста 1992. до фебруара 1993. године више пута долазио у логор „Плањина кућа“ гдје је малтретирао и тукао заробљене цивиле бошњачке националности. Такође, он је из логора „Плањина кућа“ одводио заробљенике у „живи штит“, усљед чега је већи број заробљеника рањен а неки су и погинули.
Вријеме које је оптужени провео у притвору од 6. децембра 2005. године урачунат ће се у изречену казну затвора.
Предмет
X-KRŽ-05/51
