Забрињавајућа је количина нетачних информација објављених на једном мјесту, али и ваша континуирана намјера да међу својим читаоцима нарушавате углед Суда Босне и Херцеговине као водеће институције у борби против корупције и организованог криминала која се бави најсложенијим предметима у бх правосуђу. Објављивањем произвољно протумачених података извађених из програма ЦМС који није мјеродаван, приказали сте Суд БиХ као неефикасну и на крају беспотребну институцију. И на то бисте имали потпуно право када би подаци објављени у вашем листу били тачни. Но, информације које сте обајвили, с очитом намјером да дискредитујете рад овог Суда неосноване су, тенденциозне и потпуно неистините, а ради објактивног информисања јавности изнијећемо истините информације:
На насловној страни наводи се потпуно неистинита информација : „Лоше оцијењени и Зоран Божић, Мира Смајловић, Јасмина Косовић, Даворин Јукић, Станиша Глухајић, Шабан Максумић, Тихомир Лукес, Драгомир Вукоје и Дарко Самарџић“. Наведене судије, као ни остале судије Суда БиХ нису уопште оцјењиване за 2012. годину управо због непостојања адекватних критерија за мјерење радне успјешности на том суду, с обзиром на врсту предмета који се воде пред тим судом.
Наведени извјештај из ЦМС-а, кориштен за погрешне закључке објављене у чланку, не може се примјенити на Суд Босне и Херцеговине јер до 04.06.2012. године норма за судије Суда БиХ уопште није била прописана. Тако су подаци који се односе на свега половину 2012. лажно приказани као резултати рада за цијелу 2012. годину. Поред тога, наведени извјештај не узима у обзир критериј сложености предмета нити учешће судија као чланова судског вијећа, тако да добивени подаци нити у једном сегменту нису тачни нити се могу примијенити на Суд Босне и Херцеговине.
Узимајући све релевантне критерије за израчун норме, норма судије Мире Смајловић за 2012. годину износи 104,57%, а не 4,01% како наводите у чланку. Норма судије Глухајић Станише за 2012. годину износи 88,00% а не 5,57%, судије Шабана Максумића 81,95% а не 5,71%, судије Азре Милетић 111,22% а не 8,10% и судије Лукес Тихомира 112,65 % а не 5,79%. Такође, према тим подацима не постоји норма мања од 11,29% у Суду БиХ у 2012. за било којег судију, супротно објављеним наводима да су све норме које сте навели мање од тог процента.
Такође, иако се чланак бави наводном анализом рада судија Кривичног одјљења (који раде на предметима „ратног злочина, организованог криминала, корупције и других тешких кривичних дјела“ у чланку се наводе резултати рада судија који не раде на кривичном реферату. Судије Давор Жилић, Јадранка Брењо, Љиљана Лаловић и Шахбаз Џихановић нису никада рјешавали предмете ратног злочина, организованог криминала, корупције и других тешких дјела, већ су судије Управног одјељења Суда БиХ.
Имена стручних сарадника односно правних савјетника приказана су као имена судија, иако та лица нису овлаштена за рјешавање предмета на Суду БиХ и не подлијежу израчуну норме, тако да је погрешно објављено да је Феђа Буљевић ријешио 167 предмета, Ламија Дураковић 17, Мухамед Чучак 369 премета а Санда Пајановић 338 предмета.
Навели сте да је предсједница Суда БиХ остварила најлошију норму од 0,55 иако је, према Правилнику ВСТС-а о оријентационим критеријима за рад судија, прописано да предсједници врховних судова, Апелационог суда БД и Суда БиХ немају обавезу задуживања предмета и непосредног рада на предметима (чл. 14). Њен ангажман на предметима резултат је додатног залагања у овисности од расположивог времена. Исто важи и за предсједнике судских одјељења у Суду БиХ која броје више од 10 судија, као што је судија Хилмо Вучинић, чија наводна норма је објављена, а који обавља дужност предсједника Апелационог одјељења Суда БиХ и не подлијеже норми.
Ради правилног извјештавања грађана и ваших читалаца истичемо да је проблем норме која није примјенљива на рад на предметима који се воде пред Судом БиХ него је прилагођена раду и врсти предмета на општинским и другим судовима, већ дуго предмет расправе у ВСТС-у. То потврђује и закључак којег је ВСТС усвојио на сједници од 23. и 24.10.2013. „(Закључак) којим се констатује да није могуће оцијенити успјешност рада Суда БиХ за читаву 2012. годину, с обзиром да Правилник о оријентационим критеријима није био на снази читаву 2012. годину те да не постоје други критерији за оцјену рада судова.“ Управо уважавајући специфичност и сложеност предмета у поступцима пред Судом БиХ, нарочито предмета ратног злочина, услиједиле су измјене критерија за израчун орјентационе норме.
О вашем непрофесионалном односу довољно говори и чињеница да, приликом писања текста, нисте испунили ни основни новинарски постулат контактирања „друге стране“, него сте дезинформације које сте објавили добили из других извора. Но како сте и сами објавили, ријеч је о подацима из ЦМС-а којем приступ има само ограничен број упосленика Суда БиХ и ВСТС. Стога ћемо свакако тражити да се испита одговорност лица која су грубом злоупотребом радних позиција, достављањем нетачних података, који се као такви не користе за оцјену рада судија Суда БиХ, покушали у јавности дискредитовати како рад Суд Босне и Херцеговине, тако и судија.
С тим у вези, од вас захтијевамо да у првом наредном броју Гласа Српске, у складу са Кодексом за штампу и online медије (члан 7. „Могућност одговора“), у цјелости објавите демант Суда БиХ и то на страни бр.3 на којој је објављен и спорни чланак.