У изреци пресуде претресно вијеће је навело како је оптужени починио ово кривично дјело у периоду од августа до октобра 1992. године тако што је као припадник Миљевинског батаљона, који се налазио у саставу Фочанске тактичке бригаде, учествовао у распрострањеном и систематичком нападу Војске Српске Републике Босне и Херцеговине и других снага усмјереном против цивилног несрпског становништва на ширем подручју општине Фоча.
У изреци пресуде, између осталог, стоји сљедеће: оптужени је 03. августа 1992. године, према наређењу Драгољуба Кунарца, заједно са другим особама, формирао заробљенички центар за жене у Карамановој кући којег су војници звали „јавна кућа“. Оптужени је, заједно са другим особама, у овај објекат доводио, држао заробљеним и вршио надзор над најмање девет особа женског спола, од којих су већина биле малољетне. Вијеће у изреци пресуде наводи да је оптужени за себе одабрао једну заробљеницу коју је сваке ноћи, изузев неколико дана када је био рањен, присиљавао на сексуални однос. Ову заробљеницу оптужени је често силовао у присуству других особа. Једном приликом у њеном присуству силовао је њену малољетну сестру. Надаље, оптужени је исту заробљеницу у октобру 1992. године пребацио на другу локацију на којој је наставио присиљавати на сексуалне односе, истовремено је тјерајући на присилни рад као што је прање његове одјеће, кување и чишћење.
Оптужени је ослобођен оптужбе да је у периоду од јуна до децембра 1992. године, наоружан пушком и ножем, дошао у болницу у Фочи гдје је једну пацијентицу одвео у стан и принудио на сексуални однос.
Како је Тужилаштво одустало од тачке оптужнице која Радована Станковића терети да је у мају 1992. године у заробљеничком центру у Миљевини наоружан принудио једну од заробљених женских особа на сексуални однос, Суд је ову оптужбу одбио.
Вријеме које је оптужени провео у притвору од 09. јула 2002. године урачунаће се у изречену казну затвора.
Предмет
X-KRŽ-05/70
