Вијеће Апелационог одјељења Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Суда БиХ на сједници одржаној дана 06.02.2007 донијело је пресуду у предмету Леонард Дусхи којом се дјелимично уважава жалба браниоца оптуженог, па се пресуда првостепеног вијећа преиначава и оптужени осуђује за кривична дјела организованог криминала и кријумчарења лица и одређује му се казна затвора у трајању од три године, за разлику од казне затвора у трајању од 5 година изречене од стране првостепеног вијећа.

Оптужени Леонард Дусхи је проглашен кривим да је као припадник злочиначке организације из користољубља преко државне границе превео више лица која не испуњавају услове за законит прелазак.   Између осталог, Апелационо вијеће је навело да сматра доказаним да је оптужени био дио ланца за илегални прелазак лица из Албаније у БиХ и даље у земље Европе.  У овом дијелу пресуде Апелационо вијеће налази да је судско вијеће правилно увтрдило чињенично стање и квалификовало га наведеним кривичним дјелима. 

Међутим, Апелационо вијеће је утврдило да није доказано да је оптужени починио кривично дјело фалсификовања исправе, па га је, такође, ослободило оптужби по једној тачки за кривична дјела организованог криминала и кријумчарења лица везано за обећање пребацивања једног лица из БиХ у Белгију.  Даље, Апелационо вијеће је оптуженог ослободило осуда садржаних у двије тачке првостепене пресуде (тешка крађа), јер су докази на којима је осуда заснована прибављени битним повредема Закона о кривичном поступку БиХ. 

Пресудом судског вијећа Леонард Дусхи је 31. октобра 2006. године проглашен кривим за организовани криминал, фалсификовање исправе  и продужено кривично дјело тешке крађе,па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година.  Истом пресудом Исени Ељми проглашен је кривим за кријумчарење лица у помагању, јер је  помагао Леонарду Дусхију у незаконитом превођењу лица преко државне границе.  Ељми је осуђен на условну осуду казне затвора у трајању од 10 мјесеци.  Рјешењем Апелационог вијећа од 9. јануара 2007. године жалба његовог браниоца је одбачена као неблаговремена.