Изречена пресуда у предмету Адис Абаз

21.02.2022, 15:08

Суд Босне и Херцеговине, након одржаног главног претреса у предмету Адис Абаз, донио је данас, 21.2.2022. године, пресуду којом је оптужени Адис Абаз оглашен кривим што је починио кривично дјело организирани криминал из члана 250. став 3. Кривичног закона Босне и Херцеговине (КЗБиХ) у вези с кривичним дјелом неовлаштени промет опојним дрогама из члана 195. став 1. КЗБиХ. Суд му је изрекао казну затвора у трајању од шест (6) година.

Оптужени Адис Абаз крив је што је у периоду од прве половине 2018. до средине аугуста 2018. године заједно с Денијем Станишићем, Адмиром Махмутагићем, Сумедином Топчагићем и Златаном Јуретом приступио групи за организирани криминал коју је основао. Група је организирана ради неовлаштене међународне купопродаје, пријеноса, пријевоза, држања, посредовања у даљњој међународној продаји, увоза и извоза, слања и испоруке опојне дроге „марихуана – цаннабис“ и „амфетамин“. Наведене опојне дроге су Конвенцијом о психотропним супстанцама од 1971. године и рјешењем о попису опојних дрога ("Службени лист Р БиХ" бр. 2/92 и 13/94)  проглашене опојним те се њихов промет може обављати само на темељу дозволе надлежног органа у складу са Законом о производњи и промету опојних дрога и чији је промет забрањен одредбама Закона о спречавању и сузбијању злоупотребе опојних дрога и то с подручја БиХ у земље Западне Европе.

 

Оптуженом се у изречену казну урачунава вријеме које је провео у притвору и то од 20.1.2020. године до 18.5.2020. године. Према оптуженом Адису Абазу изречена је мјера сигурности одузимања предмета.

 

Суд је донио и рјешење  којим је према оптуженом Адису Абазу укинуо мјеру забране напуштања боравишта из члана 126. став 1. ЗКП БиХ и обавезу повременог јављања државном органу из члана 126.а став 1. тачка д) Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине (ЗКП БИХ) одређене рјешењем Суда БиХ од 18.5.2020. године. Оптуженом је  продужена мјера забране путовања из члана 126. став 2. ЗКП БиХ одређена истим рјешењем. Ове мјере ће трајати док за тим постоји потреба, а најдуже до правомоћности пресуде ако тој особи није изречена казна затвора, односно најкасније до упућивања на издржавање казне затвора ако је тој особи изречена казна затвора.