Суд Босне и Херцеговине прогласио је дана, 22.10.2008. године Васу Тодоровића кривим за помагање у убиствима, депортацији и присилном пресељењу као злочину против човјечности почињеном у Сребреници у јулу 1995. године.

Суд је прихватио споразум о признању кривице по којем се Тодоровић изјаснио кривим за помагање у кривичном дјелу злочин против човјечности. Суд га је осудио на затворску казну у трајању од шест година која тече од 28.5.2007. године, односно датума када је оптужени притворен.

Тодоровић је био припадник Другог одреда специјалне полиције Шековићи. Око 11.7.1995. године он и његова јединица добили су наређење да претраже бошњачка села у близини Поточара у заштићеној енклави УН-а Сребреница.

Наређење је било да се пронађу сви Бошњаци и изврши раздвајање мушкараца од жена и дјеце. Жене и дјеца су требали бити одведени у сабирни центар у Поточарима, одакле би били трајно протјерани из својих домова са подручја Сребренице. Мушкарце је требало одвести на другу локацију, након чега би били погубљени по пријеком поступку.

Дана, 12.7.1995. Тодоровић и његова јединица су безуспјешно тражили бошњачке цивиле. Тог и наредног дана он је са остатком своје јединице држао главни путни правац отвореним како би се омогућио неометани излазак из енклаве аутобусима са женама и дјецом.

Дана, 13.7.1995. године Тодоровић је са својом јединицом учествовао у заробљавању неколико хиљада мушкараца Бошњака који су покушавали побјећи из енклаве кроз шуму. Заробљеници су одведени на ливаду у Сандићима гдје им се обратио генерал Ратко Младић у присуству замјеника команданта специјалне полиције, пуковника Љубише Боровчанина. Тодоровић и његова јединица су затим спровели колону од око 1000 заробљеника са ливаде до оближњег складишта у Кравици, знајући да ће они тамо бити погубљени.

Заробљеници су затворени у складиште. Припадници Тодоровићеве јединице су их затим убијали пуцајући из митраљеза, пушака и бацајући ручне бомбе. Суд је утврдио да је најмање 1000 заробљеника убијено за отприлике сат и по. Само два заробљеника су преживјела. Тодоровић и други припадници његове једнице чували су стражу на предњем дијелу складишта стојећи у полукругу, како би спријечили заробљенике да побјегну. Боровчанин је у складиште стигао око петнаест минута од почетка пуцњаве.

Суд је утврдио да Тодоровић лично није директно учествовао у убиствима, али да сноси висок степен кривичне одговорности због помагања онима који су извршили убиства заробљеника. Суд је утврдио да се Тодоровић противио наређењу, те да он сам није пуцао на жртве. Тодоровић је у својој јединици имао најнижи чин.

Суд је утврдио да је план да се сакупе и по пријеком поступку погубе хиљаде мушкараца Бошњака, а жене и дјеца протјерају из Сребенице, изискивао висок степен организације и учешће великог броја војника и полицајаца попут Васе Тодоровића.

Суд је напоменуо да је Тодоровић понудио директан доказ да је план да се жене и дјеца бошњачке националности протјерају, а мушкарци убију, постојао раније него што је то утврђено пресудама МКСЈ везаним за догађаје у Сребреници.

Приликом одређивања казне за Тодоровића, Суд је узео у обзир његову значајну помоћ Тужилаштву у истрази и обавезу коју је преузео да свједочи против других починилаца убистава. Његова помоћ је толико драгоцјена да је Суд значајно умањио казну коју би иначе изрекао. Суд је значајно умањио казну и због призања кривице оптуженог, као и његовог јавног признања о томе шта су он и његова јединица радили.

Његовим признањем кривице умањени су трошкови поступка, а свједоци, попут двојице заробљеника који су преживјели масакр, поштеђени од поновног свједочења. Његово свједочење у другим предметима помоћи ће у процесу остваривања правде у Босни и Херцеговини.