Вијеће је утврдило да је оптужени учествовао у удруженом злочиначком подухвату, који је циљ веће операције који су замислили официри Главног штаба ВРС-а, укључујући и генерала Ратка Младића, и који је обухватао подручје много шире од зоне одговорности Зворничке бригаде, а сврха му је била много већа од удруженог злочиначког подухвата у којем је учествовао оптужени. Процјењује се да је на подручју Сребренице, у периоду од 13. до 19. јула 1995.године, убијено преко 7000 мушкараца Бошњака. Већина их је убијена у зони одговорности Зворничке бригаде.
Вијеће налази да су радње оптуженог у периоду од 12. јула до 30. новембра 1995. године у зони одговорности Зворничке бригаде, представљале значајан допринос у извршењу заједничког плана да се ухвате, затворе, погубе по пријеком поступку и укопају сви војно способни мушкарци Бошњаци из енклаве Сребреница, који су доведени у зону одговорности Зворничке бригаде. Даље, вијеће налази постојање геноцидне намјере оптуженог за почињење ових кривичних дјела.
Вијеће је утврдило да је оптужени одабрао притворске просторије на подручју зоне одговорности Зворничке бригаде, гдје ће касније бити доведени мушкарци Бошњаци из Сребренице. Даље, Суд је утврдио значајан ангажман оптуженог у притворским објектима у Ораховцу, Рочевићу и Петковцима, те стратиштима у близини Лазета, Козлука и бране у Петковцима. Жртве убијене на овим стратиштима су затим укопане у необиљежене масовне гробнице. Дана 16. и 17. јула 1995. године Милорад Трбић је био дежурни оперативни официр Зворничке бригаде, те његове радње у том временском периоду имају значајан допринос у реализацији заједничког плана. У том временском периоду мушкарци Бошњаци из Сребренице су били затворени у школи у Кули, на војној економији у Брањеву и у Дому у Пилици. Убијени су на војној економији у Брањеву и у Дому у Пилици, а касније покопани у необиљеженим гробницама.
У септембру 1995. године оптужени је учествовао у ископавању и премјештању тијела жртава масовних егзекуција из јула 1995. године, што је био наставак операције масовних укопа тијела која је почела у мјесецу јулу. Ова операција поновног укопа тијела је створила знатне препреке у процесу утврђивања идентитета жртава, јер су тијела била раскомадана, а дијелови тијела једне жртве покопана у различитим масовним гробницама. Те радње су у значајној мјери продужиле вријеме неопходно за утврђивање идентитета тијела, те је тако продужена патња и бол чланова породица ових жртава.
Оптужени је ослобођен за тачке оптужнице које се односе на зону одговорности Братуначке бригаде, јер вијеће није нашло довољно доказа да му изрекне осуђујућу пресуду за учешће у тој операцији ван разумне сумње.
Највиша казна за ово дјело је 45 година. Закон каже да вијеће мора узети у обзир и олакшавајуће околности. У одмјеравању казне за овог оптуженог вијеће је утврдило присуство и олакшавајућих и отежавајућих околности. У разматрању олакшавајуће околности, вијеће је утврдило да Милорад Трбић није учествовао у свеукупном планирању ових кривичних дијела, те кривична санкција одражава његов ниво одговорности у свеукупном плану.
Вријеме које је оптужени провео у притвору, почевши од 8. априла 2005. године, биће урачунато у казну затвора.
