У образложењу се, између осталог, наводи да се оптуженом на терет ставља извршење кривичног дјела геноцид из члана 171. КЗ БиХ, за које је кривично дјело запријећена казна затвора најмање десет година или казна дуготрајног затвора. Стога је неспорно испуњен први услов из члана 132. став (1) тачка д) ЗКП БиХ.
Природа кривичног дјела које се оптуженом ставља на терет, специфичан фактор истог, као и заштитни објект, који је од ширег и трајнијег значаја, санкционисано је, како у домаћем законодавству, тако и у међународном праву. Постојање ванредних околности произлази из чињенице да је пресудом Међународног суда правде утврђен геноцид и присилно расељење становништва на том подручју, у корелацији са масовности радњи кривичног дјела, великог броја лица на које су се посљедице истог посредно или непосредно одразиле.
Предмет оптужбе је стријељање око 1000 Бошњака из енклаве Сребреница у краћем временском периоду, те имајући у виду нарочиту бруталност и упорност приликом извршења кривичног дјела, на начин описан у оптужници, као и посљедице које се огледају у боли и патњи коју су доживјеле жртве и њихове породице, апелационо вијеће налази да је кривично дјело посебно тешко с обзиром на начин извршења, али и посљедице истог.
