Након окончаног главног претреса у предмету Остоја Станишић и др., вијеће Одсјека I за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине је дана, 31. марта 2017. године изрекло пресуду којом је оптужени Остоја Станишић проглашен кривим за кривично дјело геноцид из члана 141. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (КЗ СФРЈ) , у вези са чланом 24. истог закона (помагање) и осуђен на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година.
Истом пресудом оптужени Марко Милошевић је ослобођен оптужбе да је починио кривично дјело геноцид из члана 171. тачка а) и б) Кривичног закона БиХ у вези са чланом 180. став 1. и чланом 31. КЗ БиХ.
Оптужени Остоја Станишић је проглашен кривим што је, у својству команданта 6. батаљона Зворничке бригаде, на ширем подручју села Петковци и села Ђулићи, укључујући Основну школу „Десанка Максимовић“ ( Нова школа у Петковцима) и зграду Дома културе, које су кориштене за потребе 6. батаљона, као и Црвену брану, све у општини Зворник, у јулу 1995.године, свјесно пружио помоћ припадницима војске и полиције РС који су имали план да се бошњачко становништво трајно уклони из Сребренице, тако што је: дана, 14. и 15. 07.1995.године, под командом и надзором оптуженог Станишић Остоје припадници 6. батаљона учествовали у прихвату и обезбјеђењу, са другим припадницима ВРС, више стотина заробљених мушкараца Бошњака, који су довезени аутобусима и камионима из Заштићене зоне УН-а Сребреница у Петковце, општина Зворник, за које је оптужени знао да ће након привременог затварања бити стријељани, тако да је до вечерњих сати 14. јула најмање 20 заробљеника око Нове школе убијено, након чега су заробљеницима везане руке и превезени су камионима од Нове школе на локацију Црвена брана, гдје је од вечерњих сати 14. јула, до поподневних сати 15. јула извршено стријељање преко 700 заробљених мушкараца Бошњака, а оптужени Станишић Остоја у намјери да сакрије извршени злочин ангажовао припаднике 6. батаљона да заједно са припадницима Инжењеријске чете Зворничке бригаде са ровокопачем и утоваривачем, лешеве убијених заробљеника сакрију у масовну необиљежену гробницу на Црвеној брани, а групи припадника 6. батаљона наредио да користећи возила 6. батаљона и ватрогасну цистерну из Зворничке бригаде, уклоне трагове крви и лешеве убијених заробљеника око Нове школе и са других мјеста у Петковцима и одвезу их на Црвену брану те закопају у масовну необиљежену гобницу.
На основу одредбе члана 188. став 4. и члана 189. став 1. ЗКП БиХ, оптужени су ослобођени дужности накнаде трошкова кривичног поступка.
На основу одредбе члана 198. став 2. и 3. ЗКП БиХ, оштећени су са имовинско-правним захтјевима упућени на парницу.
Суд је, такође, донио рјешење којом је у односу на оптуженог Остоју Станишића продужена мјера забране путовања, док је у односу на оптуженом Марка МИлошевића наведена мјера укинута.
