У изреци пресуде, између осталог, стоји:
Митар Рашевић, као командир страже задужен за надзор над најмање тридесет седам (37) затворских стражара и Саво Тодовић, као замјеник управника КП дома “Фоча”, у периоду од априла 1992. године до октобра 1994. године, учествовали су у одржавању система кажњавања и злостављања затвореника. Почетком јула 1993. године, Саво Тодовић је заједно са другим стражарима злостављао и тукао ланцем по рукама једног затвореника. Надаље, у изреци пресуде стоји, да су стражари под командом Митра Рашевића, те цивилни и војни полицајци, улазили у КП дом “Фоча” и палицама, моткама и песницама ударали затворенике, испитујући их на тај начин о скривеном оружју. У периоду од априла 1992. године до октобра 1994. године, Митар Рашевић и Саво Тодовић су доприносили стварању и одржавању лоших животних услова у логору. Саво Тодовић је пријетио наношењем тешких физичких повреда у случају повреде затворских правила, покушаја бјекства или одбијања рада. Затвореници су цијело вријеме били закључани у ћелијама, изузев за вријеме постројавања и одвођења у кантину или радне обавезе. Кориштене су и самице као средство застрашивања и пријетњи. У оваквим условима, здравље затвореника је било озбиљно нарушено, те су тако у априлу или мају 1992. године, два (2) затвореника подлегла, један (1) је подлегао услијед премлаћивања, док је један (1) од затвореника извршио самоубиство вјешањем.
Митар Рашевић и Саво Тодовић су у периоду од маја 1992. године до октобра 1994. године, учествовали у стварању система присилног рада. Овом приликом Митар Рашевић је надгледао њихове задатке унутар и ван КП дома и распоређивао стражаре који ће их одводити на рад, док је Саво Тодовић састављао спискове затвореника који ће радити на одређеним локацијама и лично распоређивао затворенике на радне задатке. У периоду од јула 1993. године до октобра 1994. године, из КП дома “Фоча” пребачено је око осамдесет (80) затвореника у затворске објекте у Калиновик, Рудо и “Кула”, тако да у КП дому “Фоча” није остао ниједан затвореник, јер је Митар Рашевић дана 4. или 5. октобра 1994. године лично транспортовао око шездесет (60) затвореника у затворски објекат “Кула”. Дана, 17. септембра 1992. године или око тог датума, између тридесет пет (35) и шездесет (60) затвореника је изведено ван круга КП дома, наводно на брање шљива и одведено у непознатом правцу. У периоду од јуна 1992. године до марта 1993. године, најмање двије стотине (200) затвореника муслиманске националности, као и других затвореника, несрпске националности пребачено је на непозната мјеста.
Оптужени се ослобађају оптужбе да су у периоду од априла 1992. године до октобра 1994. године, учествовали у успостављању и одржавању система кажањавања и злостављања затвореника почињеног од стране стражара те цивилне и војне полиције и војника. У току априла и маја мјесеца 1992. године, након што су припадници војне полиције ухапсили и привели у КП дом “Фоча” троје (3) цивила, испитивали су их и тукли како би изнудили признање да су чланови СДА. Један од цивила се од премлаћивања онесвијестио два пута. Најмање у два наврата стражари и војни полицајци су мучили и премлатили једног (1) затвореника. Исти је том приликом задобио повреде у виду прелома три ребра. Такође,стражари и војни полицајци су злостављали још седам (7) затвореника, од којих су једном поломили вилицу и одвели га у самицу.
Оптуженима се у изречену казну урачунава и вријеме које су провели у притвору према одлуци МКСЈ и рјешења Суда БиХ, почевши од 15. августа 2003. године за оптуженог Митра Рашевића, а од 15. јануара 2005. године за оптуженог Саву Тодовића, па до упућивања на издржавање казне.
Овај предмет је према одлуци Међународног кривичног суда за бившу Југославију од 4. септембра 2006. године, уступљен на даље поступање властима БиХ. Оптужени су 3. октобра 2006. године пребачени на територију БиХ.
