Предмет настао: Подизањем оптужнице.
Оптужница: Кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173. став 1. тачка ц) и е) Кривичног закона Босне и Херцеговине (КЗБиХ), а у вези с чланом 180. став 1. и чланом 29. КЗБиХ.
Тужилачки број: KT-RZ-28/05
Број странака: 1
Тужилац: Весна Будимир
Судија за претходно саслушање: Алмиро Родригез
Вршилац дужности Судског савјета / судија појединац у првостепеном поступку: Драгомир Вукоје, Ричард Гебелајн (Richard Gebelein) и Жорж Ренијер (Georges Reniers).
Вршилац дужности Судског савјета / судија појединац у другостепеном поступку: Азра Милетић, Милош Бабић, Мирза Јусуфовић
Датум потврђивања оптужнице : 27.04.2006.
Предмет правоснажно окончан: 30.01.2014.
Одјел: Одјел I
Чињенични супстрат оптужнице:
Оптужница терети Николу Андруна да је у другој половини 1993. године, у вријеме сукоба између Хрватског вијећа обране (ХВО) и Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ), у својству замјеника управника логора „Габела“ (општина Чапљина) поступао супротно Женевским конвенцијама.
Како се наводи у чињеничном основу оптужнице, Никола Андрун је у септембру 1993. године заједно с још два лица испитивао једног од затвореника, при чему га је тукао и мучио док се наведени затвореник није онесвијестио. Како се даље наводи, оптужени је почетком октобра 1993. године заједно с још једним лицем (исљедником) извео једног заточеника из логора „Габела“ и одвео га у Полицијску станицу у Чапљини гдје су га тукли током цијеле ноћи.
Према наводима оптужнице, оптужени је једног од затвореника извео из једног од хангара у логору „Габела“ након чега се тај затвореник више никада није вратио, да би његови посмртни остаци били ексхумирани 1996. године, након чега је, наводно, утврђено да је смрт наступила насилним путем.
Према даљим наводима, оптужени је с још једним припадником ХВО-а из хангара извео једног од затвореника гдје га је више припадника ХВО-а у присуству оптуженог ударало ногама и кундацима, од чега се наведени затвореник онесвијестио. Посмртни остаци овог затвореника су, како оптужница наводи, пронађени 1998. године у масовној гробници у Тасовчићима.
Између јула и септембра 1993. године, како оптужница наводи, оптужени је био присутан током више инцидената злостављања затвореника, било као посматрач или је и сам учествовао у том злостављању. Даље се наводи да је оптужени у истом периоду извео једног од затвореника изван хангара и од тада се том затворенику губи сваки траг. Његови посмртни остаци су ексхумирани и идентификовани 1996. године, када је, наводно, утврђено да је смрт наступила насилним путем.
Према оптужници, у августу и септембру 1993. године Никола Андрун је заједно с управником логора „Габела“ склонио групу затвореника Бошњака у логор „Силос“ код Чапљине у циљу спречавања радника Међународног комитета црвеног крста да их евидентирају.
| Оптужени/на: | Никола Андрун |
|---|---|
| Бранилац: | Дражен Зубак |
| Пресуда/Одлука | Дjелимично |
1.
| Оптужени/на: | Никола Андрун |
|---|---|
| Дјело: | Кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173. став 1. тачка ц) и е) Кривичног закона Босне и Херцеговине (КЗБиХ), а у вези с чланом 180. став 1. и чланом 29. КЗБиХ. |
| Мјесто учињења дјела: | Габела/Чапљина |
| Број оштећених/жртава: | Тачан број није утврђен |
| Оптужени/на: | Nikola Andrun |
|---|---|
| Pritvor | Период: 30.11.2005. - 14.01.2009. |
Пресуда/Одлука:
Чињенични опис:
S1 1 K 014269 13 Kžk - Andrun Nikola Prvostepena presuda
Пресуда/Одлука:
Чињенични опис:
S1 1 K 014269 13 Kžk - Andrun Nikola Prvostepeno rješenje o ukidanju presude
Пресуда/Одлука:
Чињенични опис:
13 Kžk- Andrun Nikola Drugostepena Presuda
Пресуда/Одлука:
Чињенични опис:
S1 1 K 014269 13 Kžk - Andrun Nikola Drugostepena PresudaСуд је оптужницу потврдио 27. априла 2006. године.
На рочишту одржаном 9. маја 2006. године оптужени се изјаснио да није крив.
Главни претрес почео је 22. јуна 2006. године.
Судско вијеће је 14. децембра 2006. године изрекло првостепену пресуду којом је Никола Андрун оглашен кривим за кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва и осуђен на казну затвора у трајању од 13 година.
Апелационо вијеће донијело је 20. августа 2007. године одлуку по жалбама на пресуду судског вијећа, којом су уважене жалбе Тужилаштва БиХ и браниоца оптуженог, те је укинута пресуда судског вијећа. Истом одлуком одређено је одржавање претреса пред апелационим вијећем. Претрес пред апелационим вијећем почео је 26. марта 2008. године.
Апелационо вијеће Одјела I за ратне злочине Суда укинуло је првостепену пресуду којом је оптужени Андрун био оглашен кривим за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва и осуђен на казну затвора у трајању од 13 година, те је дана 19. августа 2008. године донијело другостепену пресуду којом је оптужени Никола Андрун оглашен кривим за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва и осуђен на казну затвора у трајању од 18 година.
Након што је Уставни суд БиХ на сједници од 22. октобра 2013. године усвојио апелацију бр. АП 503/09 Николе Андруна, осуђеног пред Судом Босне и Херцеговине, утврдио повреду права апеланта из члана 7. став 1. Европске конвенције, укинуо другостепену пресуду Суда БиХ бр. X-КРЖ-05/42 од 19.8.2008. и наложио Суду Босне и Херцеговине да „по хитном поступку, донесе нову одлуку у складу с чланом 7. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“, Апелационо одјељење Суда БиХ је дана, 18. новембра 2013.године донијело рјешење којим се обуставља извршење казне затвора Николи Андруну осуђеном на казну затвора у трајању од 18 година за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва. Укидањем другостепене пресуда Суда БиХ од стране Уставног суда БиХ престао је да постоји законски основ за даље издржавање казне затвора осуђеног лица.
Претрес пред Апелационим вијећем отворен је 17. јануара 2014. године.
Вијеће Апелационог одјељења Одјела I за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине изрекло је 30. јануара 2014. године другостепену пресуду у предмету Никола Андрун, којом је оптужени Никола Андрун оглашен кривим за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. преузетог Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (КЗСФРЈ) у вези с чланом 22. КЗСФРЈ (мучење, учествовање у мучењу и нечовјечно поступање), те је с тим у вези осуђен на казну затвора у трајању од 14 (четрнаест) година. Против ове пресуде жалба није дозвољена.