Предмет настао: Подизањем оптужнице

Оптужница: Кривично дјело ратног злочина против ратних заробљеника из члана 175. тачка а) (нечовјечно поступање, убиство) Кривичног закона Босне и Херцеговине у вези с члановима 21, 35. и с чланом 180. став 1. и 2. (индивидуална и командна одговорност) истог Закона.

Тужилачки број: KT-RZ 141/06

Број странака: 1

Тужилац: Питер Кид

Судија за претходно саслушање: Драгомир Вукоје

Вршилац дужности Судског савјета / судија појединац у првостепеном поступку: Минка Крехо, Торе Линдсет, Роланд Декерс

Вршилац дужности Судског савјета / судија појединац у другостепеном поступку: Хилмо Вучинић, Милош Бабић и Филип Вајнер

Вршилац дужности Судског савјета / судија појединац у поступку у трећем степену: Мирко Божовић, Реџиб Бегић, Тихомир Лукес

Датум потврђивања оптужнице : 31.01.2007.

Предмет правоснажно окончан: 22.09.2014.

Одјел: Одјел I

Чињенични супстрат оптужнице:

Оптужени Шефик Алић је, према наводима оптужнице, за вријеме оружаног сукоба између Армије БиХ и Војске Српске Крајине на територији БиХ и Републике Хрватске, у својству помоћника команданта за безбједност батаљона „Хамза“, 505. бригаде 5. корпуса Армије БиХ, поступао супротно одредбама Женевских конвенција. Оптужени је, наводно, учествовао у физичком и психичком злостављању ратних заробљеника, те као одговорно лице није предузео све нужне и разумне мјере да спријечи или казни починиоце.

Оптужница наводи да је оптужени 5. августа 1995. године учествовао у војној операцији „Олуја“ за вријеме које су припадници батаљона „Хамза“ заробили четири припадника Војске Српске Крајине на територији Републике Хрватске. Оптужница даље наводи да је оптужени преузео надзор над заробљеницима и био одговоран за заштиту живота и њихове добробити. Оптужени је, наводно, заједно с другим лицима физички и психички мучио заробљенике. 

Оптужени је, наводно, пропустио да спријечи Ал Хараби Тевфика, над којим је, према наводима оптужнице, имао ефективну контролу, да има контакт са заробљеницима. Ал Харби Тевфик је уз помоћ других регуларних војника батаљона „Хамза“ у једном моменту, наводно, убио сва четири заробљеника из ватреног оружја. Оптужница наводи да је након самог догађаја оптужени пропустио да о овим догађајима обавијести своје надређене, иако је знао или имао разлога да зна за погубљење заробљеника.

Напомене:

Уставни суд БиХ је на сједници од 4. јула 2014. године усвојио апелацију бр. АП 556/12 Шефика Алића, осуђеног пред Судом Босне и Херцеговине, утврдио повреду права апеланата из члана 7. став 1. Европске конвенције те укинуо трећестепену пресуду Суда БиХ број С1 1 К 006104 11 Кжж од 14. октобра 2011. године и наложио Суду Босне и Херцеговине да „по хитном поступку, донесе нову одлуку у складу с чланом 7. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“. Апелационо одјељење Суда БиХ је 1. августа 2014. године донијело рјешење којим се обуставља извршење казне затвора у трајању од десет (10) година, на коју је Шефик Алић осуђен због кривичног дјела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 175. тачка а) Кривичног закона БиХ у вези с чланом 21, 29. и 180. став 1. истог Закона. Укидањем трећестепене пресуде Суда БиХ од Уставног суда БиХ престао је да постоји законски основ за даље издржавање казне затвора осуђеника.

Сједница трећестепеног вијећа одржана је 22. септембра 2014. године.

Трећестепено вијеће у саставу: Мирко Божовић, Реџиб Бегић и Тихомир Лукес.

Трећестепено вијеће Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине отпремило је трећестепену пресуду од 22. септембра 2014. године којом је дјелимично уважена жалба браниоца оптуженог Шефика Алића, па је пресуда Суда Босне и Херцеговине од 20.01.2011. године преиначена у погледу примјене кривичног закона на начин да је дјело за које је оптужени Шефик Алић оглашен кривим, правно квалификовано као кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144., у вези с чланом 22. и чланом 30. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, који је преузет на основу Закона о примјени Кривичног закона Босне и Херцеговине и Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (КЗСФРЈ), те у погледу одлуке о казни, тако што је оптужени, на основу наведених законских прописа, те одредаба чланова 38. и 41. КЗСФРЈ осуђен на казну затвора у трајању од осам (8) година. У осталом дијелу пресуда остаје неизмијењена.